Alternativa antibioticima kod životinja i ljudi: BUDUĆNOST ILI ZABLUDA?
14.11.2018. (Izvor: Alo!)
Počevši od otkrića i upotrebe penicilina u četrdesetim godinama prošlog veka, antibiotici igraju značajne uloge u prevenciji, kontroli i tretmanu infektivnih oboljenja životinja i ljudi. Takođe, mnogo puta je dokazano da se antibiotici mogu iskoristiti i kao promotori (stimulatori) rasta i proizvodnje kod životinja, što je postalo često korišćena tehnika za podizanje proizvodnje u savremenom stočarstvu. Međutim, nekontrolisana i bezrazložna upotreba antibiotika dovela je do zabrinutosti od sve učestalije pojave bakterija rezistentnih na većinu antibiotika koji se upotrebljavaju u medicini i veterini, kao i do prenošenja pomenutih faktora rezistencije sa bakterija koje inficiraju životinje na bakterije koje inficiraju ljude. Takođe, nekontrolisano korišćenje antibiotika je dovelo do fenomena rezistencije na više različitih lekova (eng. „multidrug resistance“ - MDR), uključujući i rezistenciju na neke lekove koji se, primera radi, nikada nisu upotrebljavali na određenoj farmi. Zbog svega pomenutog, Švedska je bila prva zemlja koja je 1986. godine zabranila upotrebu određenih antibiotika kod životinja koje se koriste za ishranu ljudi. Konačno, Evropska Unija je 2006. godine zabranila (regulacija br. 1831/2003) nekontrolisanu i supterapeutsku upotrebu antibiotika kao stimulatora rasta kod životinja koje se koriste za ljudsku ishranu.
Rigorozna mera ograničenja i/ili zabrane antibiotika kod životinja, dovela je značajnih posledica po stočarsku proizvodnju u smislu povećanja broja infekcija uz istovremeno smanjenje proizvodnih rezultata. Paradoksalno, zbog pomenutih mera ograničenja i zabrane, upotreba antibiotika u stočarstvu je dramatično porasla zbog sve češće potrebe za lečenjem životinja. Otežavajuća okolnost je i značajno smanjenje broja i vrste novih antibiotika na tržištu u periodu od 2006-2018. godine. Kako bi se prenebregnuo porast oboljenja i slučaja uginuća u stočarskoj proizvodnji, pažnja naučne i stručne javnosti je u poslednjoj deceniji je sve više usmerena ka iznalaženju alternativnih pristupa kontroli oboljenja i povećanju proizvodnih rezultata. U pomenute svrhe sve više se koriste vakcine, imunomodulatori, prebiotici, probiotici, enzimi i dr.
Poseban akcenat se stavlja na pronalazak i upotrebu ekstrakata biljaka, kao potentnih jedinjenja za prevenciju i kontrolu oboljenja, bez bojazni od rezistencije bakterija. Značajnu ulogu u ovoj heterogenoj grupi jedinjenja imaju polifenoli. Proizvodi na bazi tanina, naročito grupa hidrolizabilnih tanina, intenzivno se proučavaju i već postoje kredibilni dokazi o njihovom povoljnom efektu na imuni sistem i zdravlja ljudi. To je novi koncept u ishrani životinja, odnosno u proizvodnji takozvane funkcionalne hrane za životinje, koja će sprečiti pojavu oboljenja i, istovremeno, ne predstavljati rizik po zdravlje ljudi, kao krajnjih konzumenata.
Tradicionalna medicina je, do otkrića antibiotika, bila jedina nada obolelim ljudima i životinjama. Pomenuta medicina se oslanjala na efekte aktivnih principa prisutnih u brojnim biljkama, ali se zbog ograničenog znanja i tehnologije obrade, uglavnom oslanjala na upotrebu celih biljaka u terapiji. Ponekad je takav pristup dovodio do oprečnih rezultata jer se često u istoj biljci nalazi i grupa supstanci koje mogu pomoći organizmu, ali i grupa supstanci koje nepovoljno deluju na zdravlje. Sa današnjim znanjem i tehnologijom obrade, ekstrahuju se samo tačno definisana jedinjenja koja mogu pomoći u terapiji. Jedna od najčešće primenjivanih supstanci u ishrani životinja, a u cilju proizvodnje antibiotik-slobodne hrane, jeste tanin ekstrahovan iz divljeg kestena.
Postoje brojni dokazi u naučnoj i stručnoj literaturi da je upotreba tanina osigurala dobro zdravstveno stanje i dovela do povećanja proizvodnih rezultata na farmama koje su ograničile, ili čak potpuno izbacile upotrebu antibiotika kod životinja. Ovo nije neočekivan podatak kada se zna da su polifenoli, grupa jedinjenja u koju spadaju i tanini, jedna od najviše proučavanih aktivnih principa biljaka i u medicini i u veterini. Dokazane su sledeća dejstva tanina i kod životinja i ljudi: 1) antiinflamatorno (protivupalno); 2) antimikrobijalno (dejstvo slično antibioticima); 3) smanjenje proizvodnje amonijaka i štetnih produkata razgradnje proteina; 4) antikancerogeno i 5) antioksidativno.
Osnovni mehanizam dejstva tanina iz divljeg kestena podrazumeva vezivanje za proteine u okruženju sa povoljnim pH. Sprečavanje crevnih infekcija kod monogastričnih životinja (živina, svinje, kunići i kućni ljubimci) tanini obezbeđuju blokiranjem receptora ćelija bakterija, što dovodi do smanjenja njihovog metabolizma i posledične smrti, kao i vezivanjem suvišnih količina gvožđa koje služi kao hrana bakterijama. Istovremeno sa smanjivanjem broja patogenih mikroorganizama (E. coli, Clostridia spp., Salmonela spp. ...), tanini stimulišu razvoj povoljne mikroflore u crevima, tako da se mogu smatrati i prebioticima. Ovo je značajan podatak jer je poznato da su, kod ove grupe životinja, crevne infekcije najčešći uzrok pada proizvodnje i uginuća. Usled povećanja rezistencije na antibiotike, vrlo često ova, i taninima slična jedinjenja, predstavljaju često jedinu liniju odbrane.
Kod preživara (goveda, ovce i koze), tanini imaju nekoliko efekata. Jedan od najpoznatijih je povećanje iskoristljivosti proteina iz hrane, što dovodi do: povećanja proizvodnje i kvaliteta mleka, poboljšanja reproduktivnih rezultata, smanjenje negativnih efekata stresa, poboljšanja zdravlja jetre zbog antioksidativnog efekta, povećanje prirasta i kvaliteta mesa kod tovnih životinja. Takođe, jednak, prethodno opisan efekat u sprečavanju i lečenju crevnih infekcija, tanini obezbeđuju i kod mladih preživara.
Kod kućnih ljubimaca, tanini povećavaju iskoristljivost proteina iz hrane i na taj način smanjuju proizvodnju štetnih gasova u crevima, smanjuju pojavu neprijatnih mirisa i poboljšavaju konzistenciju fecesa. Ova svojstva su od izuzetnog značaja vlasnicima koji svoje ljubimce drže u zatvorenom prostoru.
Iz svega navedenog, kao i usled pojave sve većeg broja istraživanja koja za temu imaju polifenole, može se zaključiti da upotreba tanina ima visoke šanse da odgovori pozitivno na pitanje iz naslova. Dakle, postoje opravdane nade da tanini jesu i mogu biti ozbiljna alternativa antibioticima u održavanju dobrog zdravstvenog stanja i povećanju proizvodnih rezultata kod životinja, a sve u svrhu proizvodnje zdrave i hrane slobodne od antibiotika.
dr sci Predrag Simeunović, DVM
[PROČITAJTE IZVORNI TEKST]